Genetski modifikovane biljke i životinje
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 19 | Nivo: Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija Visan

ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
„ВИСАН“ БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Биотехнологија
ТЕМА: Генетски модификоване биљке и животиње
Проф. др Татјана Маринковић
СТУДЕНТИ:
БЕОГРАД 2010.год.
С А Д Р Ж А Ј
УВОД
1.1. Појам Биотехнологије
1.2. Историјат и развој Биотехнологије
ГЕНЕТИЧКИ ИНЖЕЊЕРИНГ
2.1 Развој генетичког инжењеринга
2.2 Разлика традиционалне биотехнологије и генетичког инжењеринга
2.3 Клонирање
3. ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ ЖИВОТИЊЕ
3.1 Трансгене животиње
3.2 Ризик узгајања ГМ животиња
4. ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ БИЉКЕ
4.1 Кратак историјат развоја пољопривреде
4.2. Најчешће намирнице изложене генетској модификацији
5. ПРЕДНОСТИ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНИХ
ОРГАНИЗАМА
НЕДОСТАЦИ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНИХ
ОРГАНИЗАМА И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ
7. ЗАКЉУЧАК
8. ЛИТЕРАТУРА
1. У В О Д
1.1. ПОЈАМ БИОТЕХНОЛОГИЈЕ
Појам биотехнологије није нов јер човек проучава и користи живе организме за стварање одређених производа већ одавно. Она се дели на традиционалну и савремену. Примери традиционалне биотехнологије су: оплемењивање биљака и домаћих животиња конвенционалним методама, коришћење микроорганизама за ферментацију у производњи вина, пива или сирева, или производња различитих ензима путем микроорганизама.
Никоме не смета да ужива у грицкању сира и пијуцкању вина, чак и када му се скрене пажња да у производњи тога учествују микроорганизми. Ако се за исту храну само истакне да је можда неки генетски модификовани микроорганизам учествовао у њеној производњи, реакција је бурнија. Генетичко инжењерство и клонирање спадају у два главна достигнућа савремене биотехнологије. Досадашња искуства са трансгеним биљкама показују да се њиховим гајењем може произвести већа количина квалитетније хране, уз мање трошкове производње и већу поштеду животне средине.
ИСТОРИЈАТ И РАЗВОЈ БИОТЕХНОЛОГИЈЕ
Конструисање првог молекула рекомбинантне ДНК, 1972 године изазвало је велико одушевљење како у научним тако и у пословним круговима. Последица тога била је да су током наредних неколико година очекивања од могучности које оваква открића нуде постала помало нереална. У складу са тим очекивањима, средином седамдесетих година, започео је и први талас формирања биотехнолошких компанија. Међутим тадашњи ниво развоја технике и технологије, пре свега непостојање моћних компјутера за обраду података довео је до великог застоја у развоју и компаније су почеле да се гасе или преусмеравају своје делатности у друге сфере. Одлучујућу улогу у напредку биотехнолошких истраживања имао је развој информационих технологија и модернизација лабораторијских апарата. Ситуација је почела да се мења и почетком деведесетих година долази до оснивања нових биотехнолошких компанија, прво у мањем броју а онда после 1995.год. сразмерно све већем приливу инвестиционог капитала у те гране истраживања у све већем и већем броју.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]